На последњим огранцима шумадијског побрђа, које се као плећата висораван окомито спушта према према Макишу и Сави, погледом упртим у сремску равницу и Фрушку гору, простире се насеље Чукарица и Баново брдо. Интензивном градњом претходних година, ова два насеља спојена су у једно које захвата простор између Топчидерске реке, Саве и Лазаревачког друма, са севера и запада, на истоку је граница Кошутњак, док се вијадуктом на Репишком потоку ово насеље спаја са Жарковом, на јужној страни.

Данас је то модерно насеље из кога као сребрне кугле хрле у небеско плаветнило солитери од стакла и алуминијума, опкољени стотинама нових лепих зграда и зеленилом Кошутњака, пуно сунца, светлости и вешитог поветарца који допире са Авале и Космаја.

Sample image

На простору данашње Чукарице и Бановог брда, дуго нису постојала људска насеља. У другој деценији XIX века на овим просторима поникло је Хрватско Село. Његово становништво потицало је са територије Хрватске, по чему је насеље и добило име, а насељеници Хрвати.

Кнез Милош је срдачно прихватио породице које су долазиле да живе у Србији. Он их је помагао у новцу, поклањао им волове и оруђа за рад, а староседеоцима заповедао да зиве у слози са досељеницима. Међутим, због просиривања својих земљишних имања у правцу Макиша, где су се налазиле везирове, ћаја-бегове и дели-башине ливаде (чаири), сељани из овог села имали су често неприлика с Турцима. Због тога кнез Милош одлучи 1824. године да становнике хрватског села пресели у алију (газдинство неког Турчина спахије), звану Караџоге, код села Врчина у Београдској нахији.

Територија на којој се налазе данашња Чукарица и Баново брдо, после расељавања Хрватског Села, остала је ненасељена читавих двадесет година. Цео овај комплекс земљишта током XIX века био је саставни део атара села Жарково. На данашњем Бановом брду биле су тада њиве под пшеницом и кукурузом, док су поред Репишта били одлични виногради.

Прва зграда која је подигнута на данашњој Чукарици била је механа у селу Жарково, која је ту саграђена и отворена 1850. године. Ова друмска механа налазила се испод Чукаричког брега (Камењак), који се спуштао окомито на друм, баш тамо где је данас фабрика "Елизо" у Радничкој улици. Овуда су пролазиле кириџије, трговци, рабаџије и путници друмовима који су улазили у Београд од Шапца, Ваљева, Уба, Обреновца. Ово је била, у ствари, последња станица за све ове трговце и путнике пред Београдом. Одмах по отварању те механе, њу је узео од жарковачке општине под аренду неки Стојко, кафеџија из Београда, који је имао надимак - Чукар. По њему је и механа названа Чукарева механа, да би касније цео овај крај добио име Чукарица.

 

Sample image

ЈОСИФ ПАНЧИЋ, лекар и ботаничар рођен је 17. априла 1814. године у селу Угрине код Брибира, испод планине Велебита, у Хрватском приморју. Школовао се у Ријеци, Госпићу и Загребу, а медицину студирао у Пешти.

Половином XIX века по наговору Вука Караџића долази у Србију. Ту започиње неуморно истраживање природе Србије, Црне Горе и Бугарске, на првом месту истражује биљке.

“ФЛОРА КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ” његово је најважније животно дело.

У значајнија ботаничка открића спада ОМОРИКА - ендемска врста четинара на Тари.
 

Sample image

 

 

Неоспорна је чињеница да је Панчићев прилог утемељењу и даљем развоју не само Универзитета у Београду већ целокупног школског система Кнежевине Србије, огроман.

Човек широке културе, полиглота и изванредан познавалац српског језика, створио је српску научну терминологију великог броја научних дисциплина.

Основао је Минералошки и Геолошки завод, Зоолошки и Ботанички кабинет и огледну Ботаничку башту.

 

ПРВА ШКОЛА НА БАНОВОМ БРДУ

 

Тридесетих година двадесетог века, старо насеље Чукарица постаје тесно и преуско за све већи прилив нових становника. Како је овај свет био богат децом, а у свему осталом сиромашан, то постају тесне и недовољне обе школске зграде на старој Чукарици, у Радничкој улици.

Због сталног притиска и жалби грађана Чукарице, београдска општина 1936. године почиње изградњу нове школе на Бановом брду.

 

 

 

И БАНОВО БРДО И ЊЕГОВА ПРВА ШКОЛА, НАША ШКОЛА, ДОБИЛИ СУ НАЗИВ ПО ПОЗНАТОМ ДИПЛОМАТИ И КЊИЖЕВНИКУ МАТИЈИ БАНУ.

 

 

 

 

ПОЧЕТАК ГРАДЊЕ ШКОЛЕ ,,МАТИЈА БАН” 1936. ГОДИНЕ

 

ПРВИ КОРАЦИ

Управитељ школе:

Живадин Митровић

Учитељи:

Радмила Наумовић
Блаженка Бухач
Милева Вукчевић
Драгомир Голубовић
Загорка Кулић
Даринка Вукосављевић
Драга Митровић
Светислав Гојковић
Радмила Балтићевић
Милена Мијалковић
Радоје Вукчевић

Ова ђачка књижица сведочи о успеху ученице Донке Шпичек, али и о лепоти саме школе ,,Матија Бан”.

 

 

ОНИ СУ ДОСТОЈНИ ИМЕНА И ЗНАЧАЈА ПРВЕ ШКОЛЕ НА БАНОВОМ БРДУ

 

ГЕНЕРАЦИЈА УЧЕНИКА 1939. ГОДИНЕ

 

Безбедан боравак у школи

Bezbedno

Распоред наставе на РТС

Моја школа

Уџбеници 2021/22.

Оперативни план образовно-васпитног рада у условима пандемије

OperativniPlan

Начин коришћења мобилне технологије у школи