Како можемо без љубави? Присутна је сваки дан, у ваздуху, у цвету, у сунцу, у нама...

У првом јутарњем зраку, у чедном оку сањара...

Присутна је и у првом зеву наших висибаба на прозору. Најављују нам радост, пролеће и опет љубав. Можда се поново скрила у стиховима Дучића, Ракића или можда Петрарке... Може се доказати или показати.

Тако ми и чинимо на нашим лицитарским срцима. Уткали смо вољу, рад и наравно љубав... Правили смо их ручно, сушили, бојили и подарили им мало огледалце. Да се огледа сва наша љубав и да путује далеко.

Љубав је свуда око нас! Осврните се, ту је!!!

приредила учитељица Тања Цапудер